POČETNA RECEPTI FOTO album KORAK po KORAK MAGAZIN PRIČAONICA

Sastojci::

Povrsina voca uvek je pokrivena mnostvom zivih organizama - mikroorganizama - od kojih mnogi mogu uzrokovati bolesti. Zato voce treba vrlo pazljivo oprati. Cvrte i tvrde plodove najpre potopite na 5 -10 minuta u vodu, a zatim ih dobro operite u cediljki pod mlazom vode. Osetljivo i sitno voce stavite u cediljku i nekoliko ga puta uronite u cistu vodu, pomerajuci cediljku tako da voda dopre do svake bobice. Voce perite brzo, da se ne raskvasi i ne pocne pustati sok. Osusite ga na krpi, pa tek onda ocistite. Izvadite kostice, a jagodama i malinama peteljke.

Voce treba razvrstati: najljepse plodove za kompote, a one manje lepe za marmeladu i drugo. Za ukuvavanje ne dolazi u obzir osteceno voce.
Odaberite uvek zrelo voce, ali ne prezrelo, jer u takvom nema dovoljno pektina. Voce za zimnicu ne sme biti vlazno, zato ne pravite zimnicu nakon kise. Boja ociscenog voca se na vazduhu, pod uticajem kiseonika, menja, a a i vitamini se delimicno raspadaju. Zato je najbolje voce cistiti neposredno pre pripremanja zimnice.
Kiselina iz voca moze se spojiti s metalom posude, pa zato po mogucstvu kuvajte voce u emajliranim posudama ( kojima emajl nije ostecen!) ili u onima od nerdjajuceg celika. Ako takovo posudje nemate onda voce brzo skuvajte i odmah izvadite iz metalne posude. Nipsto ne upotrebljavajte bakarne i zemljane posude!
Stavljajte propisane kolicine secera. Ako ga stavite premalo, moracete duze kuvati, a time voce gubi na kvalitetu, ukusu i boji.
Voce i secer merite na vagi, ne u posudicama za merenje.
Kad za zimnicu koristite skuvani sirup, pazite da se secer dokraja otopi. Voce koje nema dovoljno pektina (jagode, tresnje, dinje) teze se zgrusava, pa mu dodajte sok od ribizla, jabuka, narandzi ili limuna, i kuvajte na jakoj vatri.

Ako stavljate sredstvo za zgrusavanje (zeliranje) kojim se mnogo skracuje vreme kuvanja, a time se bolje sacuva boja, ukus i sastojci zimnice, tada se najtacnije drzite upctva.
Nemojte nikad kuvati pedugo, ali ni prekratko. Nemojte mesati prejako, ali ni preslabo.

Gotovu zimnicu stavljate u tegle velicina koje zavisi od broja ukucana, tako da se odmah potrosi cela kolicina. Otvoreni pekmezi, marmelada i slatko mogu stajati 2-3 tnedelje ako su dobro poklopljeni, ali su mnogo bolji dok su svezi. Zimnica priredjena s alkoholom moze se otvoriti, pa opet zatvoriti, a da se ne pokvari.

Za spremanje zimnice najbolje su posude od stakla, ali u obzir dolaze i glinene, ako su iznutra glazirane, drvene, pa i metalne, ako im je emajl potpuno neostecen. Neka imaju siroku grlo (osim za sokove) da se lako u njih stavljaju sastojci i zimi vade.
Ako vam spajza nije suv, stavite na povrsinu pekmeza i marmelada sloj (3-4 cm) secera u prahu.

Priprema:

Grožđe- gaji se za jelo- stono grožđe,kao i za pravljenje vina.Ima ga više vrsta,a najbolje je ono koje se iznosi na sto.Razlikuje se po boji,ukusu i obliku.Kad je zrelo grožđe treba brati rano izjutra.Sazreva u mesecu septembru i oktobru a ono koje se ostavlja za zimu treba držati što duže na čokotu.Od grožđa se može praviti : vino, slatko, recelj, supa od vina, umak od vina, krem od vina, punč od vina, i prelivi od vina.

Jabuka- je voće koje se veoma dugo održava u svežem stanju.Uspeva pri svakoj klimi.Jabuke se razlikuju po boji, ukusu, i obliku.Najbolje su kisele jabuke, koje se uzimaju i za jelo i za mešanje.Od jabuka se može spremati kompot, pekmez, marmelada, sok i liker.Jabuka isto tako služi kao nadev za razne pite i kolače.

Kruška- ima ih raznih oblika i boje. Ukusa su slatkog i nakiselog a ima ih i sa oporim ukusom.Od krušaka se mogu praviti kompoti,sušene kruške, marmelade i sok od krušaka.

Dunja- veoma korisna voćka,oporog je ukusa,te se presna retko upotrebljava., ali se zato od nje mogu praviti razni slatkiši kao : sir, marmelada, kompot i slatko.Najbolje vreme za kuvanje slatkog kao i kompota od dunja su meseci oktobar i novembar.Još se od dunja, može praviti i varivo sa mesom, kao i pržene dunje u testu ili dunje pečene u pećnici.Dunja je drvo visine do 7 metara. Stablo dunje nalikuje stablu jabuke; njezin je bliži srodnik iako se često pojavljuje u rastu grmolika oblika. Kora je glatka i smedja. Ima velike cvetove svetlocrvene do bele boje, rastu pojedinačno, a ne u čupercima kao u jabuke. Plod je oblika jabuke ili kruške, nepravilno je grbav, zlatnožute boje i pokriven dlačicama koje se lako skidaju. Raste na mestima gde uspeva i vinova loza .

Mušmula- divlje mušmule rastu po šumama. Plod tih divljih mušmula je sitan a stabljika trnovita.Mušmule koje se kultivišu po vrtovima,mnogo su krupnije.Najbolje su za jelo u novembru mesecu.Od mušmula se može praviti kompot, a mogu se jesti i presne.

Šipak- raste u žbunu, crvene je boje a oporog ukusa. Od šipaka se pravi dobar pekmez i vino. Troši se u mesecu oktobru i novembru.

Šljiva- ima ih raznih vrsta, od nje se peče rakija a ređe upotrebljava za konzervisanje za zimu.Suši se po naročitim sušnicama, zajedno sa košticama. Isto tako prerađuje se za pekmez. Od šljiva se kuva: slatko, kompot, marmelada, a peče i rakija, koja se zove šljivovica. Naročita vrsta okruglih šljiva je ringlovka.

Kajsija- ima ih ranih i poznih.Boje je ružičaste,ukusa kiselkastog i puna je mirisa. Upotrebljava se za konzervisanje. Kajsija uspeva u mesecu julu. Ima ih krupnih i sitnih.Krupne se upotrebljavaju za kuvanje kompota i slatkog, a sitne za kuvanje marmelada, sokova, likera i kao dodatak testu.

Breskva- Breskva je veoma raširena voćka u svetu (postoji oko 2 500 sorti). Iako se, prevedeno s latinskog, zove persijska šljiva, breskva je, zapravo, poreklom iz Kine i smatra se da je u Evropu doneo Marko Polo.Postojbina joj je Kina odakle je preko Persije i Grčke dospela u tople vinogradarske krajeve sveta. Koristi se u sirovom stanju a pogodna je i za pravljenje kompota, sokova, džemova kao i za sušenje. Cvet breskve se bere u martu, aprilu i maju a plod od početka juna do septembra. U plodu breskve ima sećera, karotina, voćnih kiselina, belančevina, skroba, mineralnih sastojaka, vitamina A, B, C i gvoždja. Koristi se u ishrani, industriji i medicini. Izuzetno je poznata u narodnoj medicini kao sredstvo za ciščenje creva. Poznata su i lekovita svojstva sokova, sirupa i čajeva od breskve.Isto kao i kod šljiva , nekim breskvama koštica se lako vadi a nekim teže.Po boji ih ima belih i crvenih, sitnih i krupnih.Dozrevaju u mesecu avgustu.

Trešnja- razlikuju se po boji i po ukusu. Ima ih belih, crnih, šarenih i ružičastih.Crne trešnje su krupnije, slatke, a sok im je ružičaste boje.Dozrevaju u mesecu julu.Među trešnje spada i jedna naročita vrsta koja je u stvari mešavina trešnje i višnje a zove se Marela.Marele se smatraju kao veoma dobro voće, imaju kratku peteljku, tanku kožicu i iz njih se koštica lako izvadi.

Višnja- sazreva u mesecu julu.Okrgulog je oblika i liči na trešnju. Po ukusu je više kisela. Od višanja se pravi slatko, pekmez, sok i liker.

Drenjina- raste na drvetu,crvene je boje i mnogo liči na plod ruže. Ima veliku košticu, ukusa je kiselog i oporog. Kako u sebi imaju veoma mnogo tanina, daju se i kao lek. Od drenjina se pravi odlično slatko i pekmez. Stižu u mesecu avgustu. Sok od drenjina se kuva i čuva za lek.

Jagode- prvo letnje voće,bez koštica.Jagoda ima više vrsta : belih, ananas, baštenskih, crvenih i šumskih. Ma koliko da su baštenske jagode, po izgledu, krupnije i lepše, ne mogu se nikad po svome ukusu uporediti sa šumskim, koje imaju divan miris i ukus.Od šumskih jagoda prave se razni kolači, kuva se slatko, a pošto imaju malo opor ukus, mora se staviti malo više šećera za pripremanje slatkog i marmelada.

Ribizle- crvene su boje, a upotrebljavaju se za pravljenje kompota, slatkog i marmelade. Sazrevaju u mesecu julu. Rastu kao grm. Ribizla ima i žutih.

Kupine- rastu u žbunu, crne su boje, upotrebljavaju se potpuno sveže a od njih se još pravi : vino, slatko, marmelada, kao i kompoti. Kupina je veoma zdravo voće, sadrži dosta gvožđa, te se stoga preporučuje i kao lek.Kupina je grm s vodoravno položenim korenom. Korenje tera 1 do 3 metra dugačke grane što delimično pužu po zemlji a delimično se penju po drugim granama. Biljka ima mnoštvo vitkih dugačkih, povinutih i bodljikavih grana. Dlanasto sastavIjeno lišće s pilastim rubovima sastavljeno je od 3 do 5 lisaka. Cvate u kitama sa cvetićima bele ili bledoružicaste boje, koji su nalik ružicama. Cvetovi tvore paštitac. Sastavljeni su od 5 lapova caške, 5 latica venčića i od mnoštva prašnika.


Maline- rastu kao divlje po šumama, a njihov je plod sitan.Kultivišu se i po vrtovima,plod im je mnogo krupniji, ali miris slabiji od divljih.Sazrevaju u julu i avgustu.Od malina se može praviti slatko, sirup, marmelada, kompot, liker, kao i sladoled.

Ogroz- razlikuje se po boji, obliku i veličini. Može biti crven, žut i zelen.Dospeva krajem jula.Od ogroza se prave : kompot, sulcevi i umaci.

Kesten- postojbina kestena je Azija. Najbolji su krupni, prema italijanskom nazivu, maroni.Kesten se može kuvati i peći, pa se od kuvanog kestena mogu praviti razni kolači i poslastice. Kada se sveže kestenje peče u pećnici, moraju se obavezno zaseći, jer se događaju prave male eksplozije, kada se stavi odjednom više kestenja.Kuvano i pasirano kestenje meša se sa šećerom i ukrašava ulupanom slatkom pavlakom, pa se tako iznosi na sto. Od kestena se još prave torte, kolači, nadevi, kremovi, glazirano kestenje, a jede se bareno kao i pečeno.Divlji kesten veliko je drvo visine od 20 do 30 metara. Ima veliku gustu lisnatu krošnju. Kora mu je ispucana i smedja. Na debelim grančicama razvijaju se u aprilu i maju veliki sjajni pupovi kojih luske - u stvari, pridankovi listovi - daju neku materiju nalik smoli. Zašticeni Ijuskama od zimske hladnoće u unutrašnjosti tih pupova razvijaju se listovi i cvetovi. Listovi su na dugačkim peteljkama. Sastavljeni su od 7 lisaka koji su nalik prstima na ruci. Liske su klinaste i kao pila dvostruko nazubljene. Cvetovi su lepi, simetrični, belo, žuto i ružicasto pegavi, a stoje u uspravnim kitama.

Orasi- plod su velikog drveća, čije lišće ima naročiti miris, a upotrebljava se i kao lek. Plod oraha leži u mesnatoj čauri zelene kore, koja čuva orah dok ne sazri. Zreli orasi beru se u oktobru, suše se, pa se suvi ostavljaju za zimu. Orasi se upotrebljavaju za pravljenje raznih kolača, nadeva i šećerlema.

Lešnici- rastu u žbunu a sazrevaju u mesecu septembru. Lešnik raste u zelenoj ljusci. Kad sazri, vadi se iz ljuske, suši pa se ostavlja za zimu. Lešnik se upotrebljava za mešanje kolača, služi se kao voće i spada u red veoma hranjivih plodova.

Limun - limun je zimzeleno drvo visine do 10 metara. Listovi su dug ulja sti i kožasti. Cvetovi su obično pojedinačni, a boja irn je bela, s vanjske strane ružičasta. Cvetovi lako opadaju. Plod limuna mesnata je i sočna boba. Meso ploda deli se na 8 do 12 kriški s mnogo semenki. Plod je sočan i kisela ukusa.

autor recepta: zeljko tomic 007
Ovaj recept otvoren je 5737 puta.


Подели