POČETNA RECEPTI FOTO album KORAK po KORAK MAGAZIN PRIČAONICA

Sastojci::

Прошлост нашег народа неће нам бити потпуно јасна док се не испита и његов живот у свим својим видовима, јер: "Није само историја позвана да нам скида таму с очију." Због тога сам за тему изабрао да проговорим и о спремању старинских јела која су остала очувана " код сиромаха и брђана, а они су и сву осталу традицију гајили наследно, од памтивека до данас. Хроничари бележе да су Срби и Српкиње средњег века били лепи људи правилних црта лица, Словени помешани са Илирима и Романима, кадшто и с Грцима. Као и остали народи источне Европе, носили су дугу браду и косу. Најмногобројнији сталеж у старој Србији били су себри - сељаци. Живот су проводили у покорности цркви, владару и властели. Нису имали право на личну имовину, а живели су у планинским селима, око рудника, градских утврђења, манастира и река. У доба кнеза Лазара постојали су и слободни сељаци "Баштиници", са правом наслеђа имовине, али и они су били подједнако сиромашни и зависили као и себри. У трговима око рудника највише су грађене дрвене бараке, а у селима су се подизале само колибе од дрвета, покривене сламом. У кршовитим селима подизане су камене куће без креча а средиште куће свуда је било огњиште. Кухиња је код свих народа главни део куће, али нигде тако као код Срба. У српским селима кухиња се назива "кућа", а само у градовима - кухињом. Огњиште као централни део у свакој кући готово културно место. Поред њега се спавало, грејало, пекао се хлеб и готовила јела. Ту се увече окупљала породица и поред пламена се разговарало, планирало договарало о будућим пословима и појединачним обавезама. Ту су се деци причале приче, преносили историјски догађаји и легенде, учило се кућним вештинама... Округло, елипсасто или четвртасто, огњиште је увек грађено пажљиво, по тачно - са колена на колено преношеним - пропорцијама, начину грађења, материјалу који треба употребити. Оно чега није било изворно у природи, веште сељачке руке су дељале, тесале, месиле у опеку...
Свугде се (и у манастиру и у отменој кући) јело за столом, који је био покривен стоном простирком. Уз сто се седело на клупама, троношцима или столицама. Посеђе у којем се кувало и из којег се јело било је "земљано" и дрвено. Понека богатија сеоска кућа имала је и бакарно, али оно се чувало само за специјалне празнике - славе, венчања, испраћање покојника. Иако су времена о којима је реч далеко, далеко иза нас, задивљујуће је умеће оних који су правили посуђе за кување. На врелом огњишту оно је имало све особине данашњих експрес лонаца! Руднички сувоборски и ужички крај били су надалеко познати по мајсторима који су вешто правили "земљано" посуђе у којем се месо кувало брзо, а остајало укусно. Хлеб се у селима пекао само на огњишту, од житног или кукурузног брашна. Жито се спремало за јело у зрну, прекрупљено или млевено, а кувана пшеница и кукуруз били су - и остали - често спремана јела. У сувоборском крају, али и у многим другим крајевима Србије, на цени је био бунгур, који се свугде припремао на исти начин, од јечма или пшенице. Као и данас. Јечам се за бунгур кувао дуго, али не у кључалој води, већ се полако барио. Процедио би се и осушио, па се онда добро истуцао у авану. Пшенични бунгур се исто тако кувао, сушио као и јечмени, али се млео у воденици на крупно, као прекрупа. Већина сељака и једно и друго је употребљавала уместо пиринча, кувајући га са месом, млеком и у посним јелима. Од кукурузног брашна куван је највише качамак, коме су додавани млеко, маст, сир, кајмак, сланина... У свакој свечаности много се јело и пило, уз обавезну здравицу. Играло се коло око софре, уз звуке свирала и фрула...

Priprema:

Српска старинска пита

Потребно:
пола килограма танких кора,
пола килограма сира,
3 јајета,
2,5 дл млека,
1 дл уља,
со се додаје по укусу,
Припрема:
Надев се прави тако што се измрвљен сир помеша са жуманцима, дода се млеко и чврст снег од улупаних беланаца. Соли се тек на крају. Шест кора одвојити, а остале измрвити и додати у надев. Плех намазати уљем поређати једну преко друге три коре, сваку попрскати уљем да се не залепе. На њих ставити надев, покрити са преостале три коре. Одозго помазати уљем и попрскати водом. Треба да се пече у добро загрејаној рерни не више од 20 минута.

Увијена пита зељаница

Потребно:
600 г кора,
1/2 килограма сира,
3 јајета,
250 г исецканог небареног спанаћа,
кашика гриза,
мало млека,
маст,
со,
Припрема:
По три коре ређати једну на другу, сваку попрскати растопљеном машћу. За надев, измешати издробљен сир са јајима, додати спанаћ, гриз и млеко, посолити. По корама ређати надев целом дужином, увијати као савијачу, не претискајући много. Пећи у загрејаној рерни док не порумени и не одвоји се од тепсије. Готову зељаницу попрскати водом и покрити чистом салветом. Сећи и служити после десет минута.

Српска гибаница

Потребно:
1 кг кора,
1/2 кг сира,
1/2 кг кајмака,
10 јаја,
млеко,
мало масти,
Припрема:
У Србији је гибаница једна од најомиљенијих пита. Најбоља је ако се прави од домаћих кора, али не смета ни ако су куповне. За килограм кора потребно је надева: пола килограма сира, пола килограма кајмака, десет жуманаца. Све заједно добро измешати, а са стране, у другом суду умутити беланца у чврст снег. Помешати га сас сиром и кајмаком, па додати млека колико треба да би маса била ретка. У тепсију ређати две коре без надева, а онда сваку кору мочити у надев и ређати док се сва маса и коре не утроше. По врху опет ставити две коре. Тако наслагану гибаницу избушити виљушком попрскати је расопљеном машћу и млеком, а затим ставити да се пече. Потребно је четрдесетак минута да буде добро печена и да се одваја од ивице тепсије.

Српска кајгана

Потребно:
8 - 10 јаја,
главица црног лука,
две свеже паприке,
два парадајза,
100 г кајмака,
першунов лист,
50 г уља,
со и љуте папричице по укусу,
Припрема:
У загрејано уље додати ситно сецкан лук. Мало пирјанити, додати на коцке исечену паприку, када лук и паприка омекшају додати и парадајз сечен на коцке. На крају умешати кајмак и бибер по укусу. Прелити умућеним и посољеним јајима и пећи на умереној ватри док се не стегне . По жељи, у готову кајгану додати и сецкане љуте папричице.

Салата од беле роткве

Потребно:
2 струка празилука или веза
младог црног лука,
2 беле роткве,
2 чена белог лука,
со,
бибер,
уље,
сирће,
Припрема:
Очишћен празилук исећи на танке колутове, ољуштену роткву настругати, ситно исецкати бели лук. Све измешати, прелити мешавином соли, бибера, сирћета и уља.

Таратор салата

Потребно:
1/2 килограма краставаца,
шоља киселог млека,
три чена белог лука,
со,
љута папричица (по укусу),
Припрема:
Ољуштене краставце исећи на колутове, посолити и оставити да се оцеде. Додати исецкан бели лука и папричицу, прелити киселим млеком и измешати.

Српски ајвар

Потребно:
6 - 8 меснатих бабура,
2 плава патлиџана,
3 - 4 чена белог лука,
уље,
со,
сирће,
Припрема:
Испећи паприке и патлиџане, на плотни или у пећници, ољуштити, ситно исецкати. Додати со, бибер, исецкан или згњечен бели лук. Закиселити по укусу, улити уље и добро измешати.


Пита од кромпира

Потребно:
пола килограма кора,
3 главице црног лука,
килограм кромпира,
шака першуновог листа,
со и бибер по укусу,
алева паприка,
Припрема:

Лук ситно исецкати, пропржити и додати изрендан кромпир. Све заједно мало пропржити, посолити и побиберити, ставити алеве паприке да добије румену боју и исецкан першун. Ређати у подмазан плех најпре трећину кора (сваку попрскати уљем), надев, па опет коре док се све не утроши. На врху треба да буде кора премазана уљем. Пећи у добро загрејаној рерни око четрдесет минута. Служити топло.

Пита са празилуком и сиром

Потребно:
пола килограма кора за питу,
5 струкова празилука,
350 - 400 г масног сира,
уље,
3 - 4 јајета,
соли по укусу,
Припрема:
Празилук исећи на танке ражњеве, динстати на уљу док не омекша. Склонити са ватре да се охлади, додати изгњечени сир и посолити. Јаја измутити посебно, додати их у смесу. На изменично ређати коре и надев, док се све не утроши. Пећи у добро загрејаној пећници око 40 минута. Служити топло.

Савијача од пиринча и празилука

Потребно:
пола килограма кора,
250 г пиринча,
4 - 5 струкова празилука,
2 децилитра уља,
со и бибер по укусу,
Припрема:
За надев скувати пиринач, али тако да зрна остану цела. Празилук одвојено пропржити на уљу, па у њега додати пиринач. Динстати заједно са сољу и бибером. По три коре (између попрскане уљем) надевати масом и савијати. Кад се утроше и коре и надев, све поређати у тепсију и пећи у загрејаној рерни око пола сата. Сећи на комаде жељене величине и служити топло.

Пита од киселог купуса

Потребно:
пола килограма кора,
може и танких главица киселог купуса од
отприлике једног килограма,
2 јајета,
чаша киселе воде,
уље,
со и бибер по укусу,
Припрема:
Купус исецкати што ситније и пржити на уљу док не омекша. Посолити, побиберити, скинути са ватре и додати 2 јајета. Коре поделити на три дела.У подмазан плех ставити прву трећину кора, сваку попрскати уљем, прекрити половином надева. Поређати другу трећину кора, прскати уљем, на то ставити преостали надев и опет коре, на исти начин. Залити киселом водом. Оставити да се одмори двадесетак минута, за то време ће се угрејати рерна. Пећи док не добије румену корицу и док се не одвоји од тепсије. Не треба више од двадесет минута. Служити топло, са киселим млеком и салатом по укусу.





Дробљење

Потребно је:
комади печене проје,
кашика масти или уља,
млеко вода,
кашика кајмака,
Припрема:
Проју измрвити рукама у какву шерпу. Прелити масноћом, водом и млеком у истој размери да огрезне. Мешати и кувати док се све не раздроби да буде житко. Затим додати кашику кајмака и добро промешати. Једе се са сиром и прженим чварцима...

Дробљење са расолом

Потребно је:
проја,
расол,
семе љутих папричица,
То се спремало копачима када иду на њиву.
Припрема:
У један литар расола надроби се проја и дода семе љутих папричица. Једе се хладно и окрепљује.

Старинска проја

Потребно је:
килограм пројиног брашна,
вода, со,
Припрема:
Килограм пројиног брашна мало се посоли и умеша хладном водом да буде не много густо. Пече се у врелој рерни четрдесетак минута...

Проја са сиром

Потребно је:
1/2 кг кукурузног брашна,
200 г сира,
2-3 јајета,
чаша киселог млека,
прашак за пециво,
Припрема:
Све се измеша, дода се једна кашичица прашка за пециво и пече се у загрејаној рерни.

Развијање кора за питу

Потребно је:
500 г брашна,
мало соли,
кашика уља,
мало масти,
вода,
Припрема:
Коре за питу могу се развијати на два начина: оклагијом на дасци или да се рукама развлаче над столњаком којим се покрива сто.
Овај други начин је много бржи, а за развијање добрих кора потребно је да домаћица има добро одлежано брашно. То брашно се просеје на дасци за мешење, а затим направи у њему удубљење у које се дода мало соли, једна кашика уља и толико воде да се замеси не много тврдо тесто. Тесто се мора рукама месити све док не почне да се одваја и од руку и од даске. Обично тада по тесту почињу да се показују пликови, а то је знак да је тесто довољно мешено. Од теста се одвајају јуфке, па се најпре мало оклагијом растање, ставе на чист столњак, премажу растопљеном машћу и покрију већом шерпом да се тесто одмара 15 - 20 минута. Онда једну по једну јуфку стављати на сто, па стегнутим песницама обе руке равномерно их од средине растањивати, а само од крајева прстима вући кору и пазити да се и средина полако

Izvor:
http://ojkrajino.com/diskusije/viewtopi ... 91&start=0

autor recepta: Vladeta
Ovaj recept otvoren je 9767 puta.


Подели