HOME ||| MAGAZIN ||| aktuelno
2007-06-10
SLADOLED
Za sladoled se kaže da je najstarija poslastica na svetu i u mnogim zemljama najpopularniji desert. Istorija sladoleda bazira se na različitim pričama, ipak dve su najčesce.
Prema prvoj, istorija sladoleda seže čak do 3000 god. pr. nove ere, kada su Kinezi poznavali recepturu koja je preteča današnjem sladoledu.
Namirnica koja se pripravljala od mleka, rashlađene vode i drugih sastojaka je oduševila svetskog putnika Marka Pola koji je posle povratka sa Dalekog Istoka prvi pisao 1292. god. o sladoledu kao ledenoj poslastici koja je služena na dvoru Kublaj-Kana koji se nalazio na području današnjeg Pekinga. Na italijanskom dvoru su prema Polovim recepturama posle pripremao sladoled, a postupak i recepture su bile strogo čuvane. Sladoled postaje poslastica bogatih.
Više egzaktnijih podataka možemo naći u u pismenim izvorima iz starog Rima, gdje je car Neron (37-68. god.) imao i leti na raspolaganju sneg i led čuvan u posebnim jamama koji su mu njegovi robovi u velikim posudama donosili s planina. Sneg i led je posle korišcen za mešanje s raznim voćem i medom kako bi se pripremili razni sladoledni napitci?.
Italijani su zavoleli sladoled i stalno su pronalazili nove načine kako da smrznu sladoled i poboljšaju njegov ukus.
Sladoled su pravili i na dvoru Catherine de Medici koja ga je ponela sa sobom kada se udala za budućeg francuskog kralja Henrika II (1533. god), pa je odala tajnu svome suprugu, a ovaj svojim kuvarima.
Kasnije se iz Francuske receptura za sladoled proširila u Englesku gdje ga je engleski kralj Charles I (1600-1649. god.) poslužio 1648. god. svojim gostima na jednoj od bogatih kraljevskih zabava. Kralj Charles je inače bio poznat po brojnim gozbama na svom dvoru, na kojima je volio pripremati razna kulinarska iznenađenja za svoje goste. Gosti su bili zadivljeni i naravno radoznali jer je jelo bilo kremasto, slatko, ledeno i mekano, ali je glavni kuvar morao cutati o recepturi. Kuvar je svoje cutanje dobro unovčio jer mu je Kralj Charles i zbog toga davao vrlo visoku platu, kako bi se sladoled zadržao kao kraljevska poslastica. Nakon kraljeve smrti 1649. god., tajna čarobne poslastice ubrzo je otkrivena.
A onda se krenulo dalje. Sladoled prelazi Atlantik u 18. veku. Britanski kolonisti donose sa sobom u Ameriku recepture za pripremu sladoleda i bum je započeo. Redaju se napisi o pripremi sladoleda u domaćinstvima. Prenose se recepture. Piše se o pripremanju sladoleda na javnim balovima.
1774. god. izvesni Filip Lenzi iz Londona u Ameriku dopremio je poslastice uključujuči i sladoled. Iste godine sladoled se u New Yorku mogao kupiti i na ulici.
Posao je krenuo ne samo proizvođačima sladoleda već i proizvođačima kutijica u kojima se sladoled servirao. Zapisi govore o čak 70 novih vrsta posuda namenjenih za serviranje sladoleda.
Isto tako je poznato da je 1813. god. sladoled serviran na inauguracijskom balu američkog predsednika Jamesa Madisona.
Tokom 19-tog veka i u Evropi se proizvodi sladoled u zanatskim radionicama. Amerikanci ga sredinom 19. veka počinju proizvoditi na veliko.
1846. Nanci Jonson je razvila uređaj za kućnu pripremu i smrzavanje sladoleda za što se koristila smesa leda i soli.
Najznačajnija u istoriji sladoleda smatra se ipak 1851.godina, kada je Jacob Fussel osnovao fabriku za industrijsku proizvodnju sladoleda u Baltimoru i mogao proizvoditi sladoled u većim količinama. No to nije bilo dovoljno jer je trebalo izumeti aparat za zamrzavanje i čuvanje sladoleda koju je trebala imati svaka trgovina, koja je pronadjen tek 75 godina posle, tj. 1926. god.
Iako sladoled ima dugu istoriju, njegov nagli procvat nastaje razvojem rashladne tehnike. Upravo zahvaljujući tom izumu, omogućeno je transportovanje sladoleda i u najudaljenije krajeve.
Sladoled se prvo servirao i prodavao u malim metalnim posudicama (18. vek). Zatim su usledili korneti početkom 20. veka, a tek nakon toga sladoled se pakovao u posudicama od kartona i tvrđeg papira. Sladoled se ubrzo nakon toga prodavao i na štapiću, što je bila svojevrsna revolucija u proizvodnji sladoleda, a taj izum pripada Amerikancima
Kako je nastao sladoled u kornetu?
Sasvim slučajno. Bilo je to 1904. god. u gradu St. Loisu (Missouri). Budući da je bio vruć dan posetioci izložbe morali su se na veliko rashlađivati i osvežavati, pa su prodavci sladoleda trljali ruke. Sladoled se tada prodavao u hladnjackim kolicima. Veliki promet na kraju je stvorio probleme prodavcu Charlesu Menchesu koji je u jednom trenutku ostao bez metalnih posudica za sladoled, a imao je dovoljno sirovina za pripremu sladoleda. No snašao se, a u rešenju problema pomogao mu je njegov prijatelj Ernest Hamwia, doseljenik iz Sirije. On je prodavao blizu Charlesa neku vrstu ukusnih i hrskavih palačinki. Charles je otišao do kolege uzeo nekoliko tih palačinki i uvio ih u fišek (kornet) i u njemu posluživao sladoled.
Danas sladoleda ima svugde i sve je boljeg kvaliteta. Sladoled već dugo nije luksuzna poslastica, već široko rasprostranjena namirnica.
Sladoled nas čini sretnim
Nezaobilazna letnja namirnica, sladoled, pozitivno utiče na područja mozga, smatraju stručnjaci Instituta za psihijatriju u Londonu, koji su istraživali aktivnost mozga za vreme konzumacije sladoleda.
Sladoled ima trenutni učinak na delove mozga za koje je dokazano da reagiraju na ukuse koji prouzrokuju osećaj uživanja.
Do sada su napravljena istraživanja samo sa sladoledom okusa vanile, a u pripremi je studija koja će istraživati kako mozak reaguje na različite ukuse i teksturu sladoleda.
Kliničkim istraživanjima pratila se aktivnost dela mozga u stanju mirovanja, pa nakon konzumiranja sladoleda. Pokazalo se da već jedna kasika sladoleda prouzrokuje osećaj uživanja i čini ljude srecnijima
Nutritivna vrednost mu je velika: u 100 g sladoleda ima oko 200 kcal,
Sladoled se ne guta i ne jede na brzinu. U njemu treba znati uživati. Uzima se u manjim količinama koje se polako rastapaju u ustima, kako bi doživljaj ukusa bio potpun (a i grlo sigurnije).
Dodavanjem voća ili voćnog sirupa u mlečni sladoled nastaje voćni sladoled, a najcenjeniji, krem sladoled, nastaje dodavanjem šlaga mlečnom sladoledu. Naravno, sladoled se može obogatiti čokoladnim i drugim prelivima, karamelom, likerom, mogu se spajati najrazličitije kombinacije ukusa u sladoledne kupove ili se može poslužiti s kafom (ice caffe).
Tatjana Stanić
Ovaj tekst pročitan je 6965 puta!
Zasad nema komentara na ovaj tekst!
HOME ||| aktuelno
