HOME ||| MAGAZIN ||| zdravlje
2006-12-17
BUNDEVA
(Cucurbita pepo L. - Cucurbitaceae)
Bundeva je jednogodišnja, zeljasta biljka.Vodi poreklo, kao i ostale vrste tikvi, iz Centralne Amerike i donešena je u Evropu u XVI stoleću (u Peruu i Meksiku, arheolozi su pronašli dokaze stare 4000 godina o kulturi njenog gajenja).
Gaji se radi ploda koji može biti težak i preko 10 kg (nisu retki primerci mase od 50 i više kilograma) i semena iz kojeg se, hladnim postupkom, cedi ulje.
Kod nas (Srbija) više je zastupljena kao pridruženi usev (međuusev) kukuruzu ili na okućnicama i seje se u isto vreme.
Iz njenog semena se cedi ulje (38-39%) tamnozelene boje sa crvenim prelivima; uljane sorte daju oko 48% zlatnožutog ulja.
Tradicionalno se gaji i manufakturno prerađuje seme u Sloveniji.
U ishrani ljudi se koristi pečena i kuvana a seme u vidu ulja ili pečeno. (Ulje se u lečenju i kulinarstvu koristi bez termičke obrade!)
U tradicionalnom isceljivanju, plod se preporučuje kao diuretik, osobama obolelim od reume, gihta, zapaljenja bubrega i mokraćne bešike.
Dijetalna je hrana za gojazne osobe i dijabetičare, kao i onima sa oboljenjem želuca i tankih creva i kod pojave krvavih proliva.
Protiv upale jajnika i problema menopauze treba je redovnije, u većoj količini, jesti i piti njen sok.
Zapaženo je da bundeva dobro čini i obolelima od psorijaze (diuretsko dejstvo).
Kod zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se svakodnevni obrok od dinstane, neslane, bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka koji je začinjen kašikom pavlake.
Za ublažavanje bolova od proširenih vena treba je sveže nastruganu staviti kao oblog, te držati duže privijenu.
Seme se koristi za lečenje hipertrofirane prostate, kada ga treba - svakodnevno - presnog jesti.
Najčešće se preporučuje kao antihelmintik pri pojavi dečijih glista (oxiuris) i pantljičare (tenia, trakavica).
Ljuštenjem semena uobičajene bundeve, ne treba uklanjati tanku, srebrno-zelenkastu pokožicu (tegumen) jer se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka, dok uljane sorte nemaju ljusku već samo prozračnu semenjaču.
Lek protiv glista i pantljičare: ujutro, natašte, treba pojesti istucane semenke sa malo meda (oko 50 grama za odrasle osobe) - mala deca od 30 do 50 grama, starija od 30 do 150 (200) a odrasli od 300 do 400 grama. Posle pola sata popiti kašiku ricinusovog ulja te ne jesti i piti nekoliko sati (može se jesti narendana mrkva).
Druga varijanta recepta (ruska): preporučuje da se posle jednog sata terapija ponovi, bez prethodnog uzimanja ricinusovog ulja.
Dalja mogućnost je konzumiranje ulja u svakodnevnoj ishrani, što se praktikuje na severozapadu Balkana i srednjoj Evropi (u Sloveniji postoje male, porodične, uljare čije ulje se visoko vrednuje na tržištu - čak, u dvostrukom odnosu prema maslinovom, te se razređuje drugim, jeftinijim biljnim uljima u razmeri 1:1).
"Grickanje" pečenog semena, u cilju lečenja, ne može se preporučiti jer je pojava crevnih parazita povezana sa slabom higijenom ruku i niskom zdravstvenom kulturom stanovništva; mada, postoje preporuke ove vrste u starijoj literaturi kada su bili drugačiji zdravstveno-socijalni uslovi života.
Za isceljivanje rana, opekotina i ispucale kože
preporučuje se mazanje kvalitetnim uljem. [Ulje je dobar medijum za ekstrahovanje lekovitog bilja na niskim temperaturama i spravljanje melema i kozmetičkih preparata (opšte, prećutno usvojeno, pravilo je da temperatura ekstracije lekovitog bilja u bilo kom ulju ili vodi ne treba da pređe 60C u vodenom kupatilu).]
Kod pojave bradavica, treba ih dva puta dnevno blago trljati smrvljenim prašnicima cvetova dok se ne osuše i same otpadnu. (Napomena: ovakve i slične promene na koži su sve češće u populaciji a mogu se rešavati i mazanjem sokom peteljke smokve i stabljike maslačka.)
Protiv crevnih parazita, domaćim životinjama treba u prekrupi ili stočnom brašnu, davati sledeće količine istucanog semena po grlu, dnevno: kokoš 1-2 g, mačka 20-30 g, pas 30-60 g, svinja 80-130 g, u zavisnosti od telesne mase.
Kulinarski recepti
Krem supa od bundeve (za 6 osoba)
Sastojci: 1 kg bundeve, 2 glavice crnog luka, 3-4 čena belog luka, 2 paradajza, 50 g maslaca, dve supene kašike pavlake, 1 litar goveđe supe (koncentrat iz "kocke"), začini - so, biber, crvena paprika i peršun.
Priprema: Bundevu prepolovite i očistite od semena. Meso izrežite na kockice. Ispržite luk, dodajte bundevu i dinstajte. Dodajte oguljen, iseckan paradajz, naseckan beli luk i začine. Zalijte supom i kuvajte. Kada omekne, sve sastojke usitnite mikserom, prokuvajte i začinite prema ukusu. Gotovu supu pospite seckanim listom peršuna.
Punjena bundeva (za 6 osoba)
Sastojci: Bundeva od 2 kg; 400 g povrća narezanog na kockice: celer, luk, mrkva, tikvica; 100 g pavlake; 3 kriške tosta; 1 jaje; 1 supena kašika prezle (suv, krupno mleven hleb); cimet u prahu; ribani parmezan; maslac; ulje; so i biber.
Sos: 250 g oguljenog, na komadiće izrezanog paradajza, 10 g sušenih gljiva ili 100 g svežih, maslac, 3 male glavice crnog luka, kadulja (žalfija), so i biber.
Priprema: Odrežite vrh bundeve, ogulite koru tako da dobijete 7-8 tankih traka, odstranite seme a 200 g mesa narežite na kockice. Preostalo meso skuvajte na pari. Skuvajte i poklopac bundeve i koru narezanu na trake. Na malo vrelog ulja propržite povrće i bundevu narezanu na kockice, posolite, pobiberite i povežite pavlakom. Meso bundeve skuvano na pari propasirajte u pire, pomešajte s jajem, cimetom, 3 supene kašike parmezana i 1 kašikom prezle. Posolite i pobiberite. Dobivenu smešu stavite u poslastičarsku kesu. Kalup, u obliku polulopte, premažite maslacem, na dno stavite poklopac od bundeve, obrnuto okrenut. Uz rubove, u razmacima, poslažite trake od kore a između njih istisnite trake od pirea. Kalup ispunite povrćem narezanim na kockice, upotpunite ostatkom pirea, tostom i maslacem narezanim na listiće te pecite 50 minuta u pećnici zagrejanoj na oko 180C. Pripremite sos: gljive (suve prethodno omekšajte u vodi) propržite na maslacu, dodajte paradajz, kadulju, so i biber i kuvajte 15 minuta. Posle pečenja izvrnite masu iz kalupa tako da zadrži oblik bundeve i poslužite sa pripremljenim sosom.
Srpska pita bundevara
Sitno narendajte potrebnu količinu bundeve na trenici i uz dodatak nešto šećera i malo vode prodinstajte u posudi da omekne. Začinite cimetom i nadevajte kore. Smotanu savijaču poređajte u pogodnu posudu i pecite dvadesetak minuta u umereno zagrejanoj pećnici. Gotovu pitu pospite šećerom u prahu (može i vanilin-šećer).
Sicilijanska salata od sveže bundeve
Narendajte bundevu. Dodajte so, biber, mirisne začine u prahu (kadulja, ruzmarin, majčina dušica, origano ili njihove mešavine) po ukusu, domaće vinsko ili jabukovo sirće i maslinovo ulje (u osnovni recept možete dodati i drugo, salatno povrće!). Služite uz meso pečeno na žaru.
Sok od bundeve
Sastojci: 20 g limuntusa (kristalna limunska kiselina), 7 litara vode, 2 kg šećera i 3 kg bundeve.
Priprema: Očišćenu i isečenu bundevu stavite u šerpu zajedno sa šećerom i nalijte vodu, te kuvajte dok ne omekša. Propasirajte bundevu sa vodom od kuvanja, dodajte limuntus, promešajte i sipajte u staklene boce. Najbolje je da vreo sok sipate u zagrejane, sterilisane boce, koje zatvorite celofanom i umotate u ćebad, dok se ne ohlade. Ovim postupkom se postiže duža održivost napitka u ostavi. (Dodatak limuntusa nije obavezan!)
Dušan N. Kovačević, dipl.inž.polj.
Ovaj tekst pročitan je 7475 puta!
Zasad nema komentara na ovaj tekst!
HOME ||| zdravlje
