POČETNA RECEPTI FOTO album KORAK po KORAK MAGAZIN PRIČAONICA



HOME ||| MAGAZIN ||| aktuelno
2006-12-16

BOžIćNI POST


 Crkva nas uči da je post važno sredstvo za duhovni i telesni život i zdravlje.

 Post ne koristi ako nije vezan sa duhovnim postom, kaže sv. Jovan Zlatousti: "Ne govori mi: toliko dana s am postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog - blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, da li je od koristi što si pio samo vodu? Ako je duša, koja je gospodarica tela, zabludela, zašto kažnjavaš slugu njezinog - svoje telo? Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdiže na nebo bez molitve i milostinje". Na pitanje Koja je mera posta?, sveti Vasilije Veliki odgovara: "U duhovnom postu mera je jedina i važi za sve - potpuno udaljenje od svega što vodi grehu.''

  A što se tiče uzdržavanja od hrane, tu su mera i način upotrebe različiti - zavise kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguće podvesti pod jedno pravilo sve koji se nalaze u školi pobožnosti. No, odredivši meru uzdržavanja za zdravlje podvižnika, mi prepuštamo razboritosti nastojatelja da u tome vrši pametne izmene, jer nije pametno, uzimajući hranu za održavanjne tela, tom istom hranom vojevati protiv tela i smetati mu u vršenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati onu koja se lakše nabavlja, da se ne bismo, pod izgovorom posta, patili oko spremanja omiljenih i skupih jela.
 Sveta Crkva je ustanovila ove postove:

 1) Opšte postove obavezne za sve hrišćane: Uskršnji post, Apostolski, Bogorodičin i Božićni post, Podviženje časnog Krsta, Usekovanje i navečerje Bogojavljenja (Krstovdan), kao i sreda i petak preko cele godine.

 2) Mesni post ustanovljen je na pojedinačnim mestima povodom kakve nesreće, poplave, bolesti i sl.

 3) Poseban post po naročitom običaju ili po nalogu duhovnika.

 Uskršnji post

 Ovaj post se još zove Sveta četrdesetnica ili časni post. Uz ovaj post Crkva vezuje i post Strašne sedmice, u spomen stradanja i smrti Gospoda naseg Isusa Hrista.
U toku ovoga posta ne jedemo meso, sir, jaja, ribu ni ulje. Samo se subotom i nedeljom razrešava ulje i vino.
 Razrešenje na ulje i vino biva još i na Obretenje glave Sv. Jovana Krstitelja i na Mladence.
 Ribu jedemo samo na Blagovesti (ukoliko ne padne u Strašnu sedmicu) i na Cveti. Ako Blagovesti padnu pre Cveti, dan pred Blagovesti razrešava se na ulju i vinu (Tipik, 32 gl.).
 Prve nedelje časnog posta u ponedeljak, utorak i sredu, do svršetka liturgije predjeosvećenih darova, pravoslavni hrišćani ne uzimaju hranu. Ko to ne može, jede hleb i tečnost (čaj ili kompot) i to posle večernje službe (sve ovo po razrešenju tj. blagoslovu - dozvoli duhovnika odnosno sveštenika).
 UVeliki četvrtak jede se jedanput i to posle svršetka Svete Liturgije koja počinje u 14. 00 časova (Veliki tipik od Nikolajevića, gl. 16).
 U Veliki Petak ne okuša se ništa (po blagoslovu razrešenje na hleb i čaj).
 U Veliku Subotu, po završenoj Liturgiji jede se hleb i voda (suhojedenije).

 Apostolski post (Zove se još i Petrovski post)

 Tokom ovog posta u sredu i petak jedu se samo jela kuvana na vodi, bez ulja, a u ostale dane sedmice razrešeno je na ulje i vino, subotom i nedeljom može i riba.
 Ako u toku ovog posta u ponedeljak, utorak i četvrtak padne Sveti sa velikim slavoslovljem, razrešava se post na ribu, a ako padne u sredu i petak razrešava se samo na ulje i jedemo jedanput dnevno.
 Ako u sredu i petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem ili pak Sveti čiji je hram, razrešeni su ulje, vino i riba (Tipik gl. 33).

 Bogorodični post (Zove se još i Uspenski ili Gospojinski post)

 Po strogosti ovaj post dolazi odmah iza Uskršnjeg.
 Tokom cele sedmice sprema se hrana na vodi tj. bez ulja. U subotu i nedelju hrana je sa uljem i dozvoljeno je piti vino. Razrešenje na ribu u toku posta biva samo na Preobraženje Gospodnje.

 Božićni post

Post pred Božić traje takođe 40 dana. Po strogosti ovaj post se može uporediti s Apostolskim. U Božićnom postu strogo se posti samo u sredu i petak.
 Ponedeljkom, utorkom i četvrtkom razrešava se na ulju i vinu, a subotom i nedeljom i riba.
 Od 20. do 24. decembra (od 2. do 6. januara po novom kalendaru) post postaje strožiji i nema razrešenja na ribu.
 Najstrožiji post je 24. decembra (6. januara po novom kalendaru), uoči Bozića, to jest na Badnje veče (Tipik, pod 14. nov.).

 Sreda i petak, preko godine, poste se bez ulja, ukoliko nije razrešeno drukčije.
 Na praznik Usekovanja glave Sv. Jovana Krstitelja (29. avg. /11. sep. po novom kalendaru), Voždviženija časnog Krsta (14/27 sept. po novom kalendaru) i na Krstovdan (5/18. jan. po novom kalendaru) je najstrožiji post. Ko može, toga dana jede jednom dnevno, bez ulja i razume se, bez vina.
 Ukoliko praznik Krstovdan padne u subotu ili nedelju post ne biva - jedemo ulje i vino (Veliki tipik, pravilo za 5. januar).

 

 Iz duhovne literature srpske pravoslavne crkve

 priredila:
Krsmanović Olgica

Ovaj tekst pročitan je 8595 puta!


Poslato 1 komentara





HOME ||| aktuelno

Ime:
Šifra:

   Novi član?    Zaboravljena šifra?
Prijavi se na mejling listu
MAPA SAJTA
Pretraži:
RECEPTE
SLIKE
KORAK po KORAK
Magazin
Arhivu

Pošalji recept/sliku






© 2005 - 2024 Gastronomija.info, | [Marketing] | [Kontakt] | [Impresum] | [Pravila korišćenja] | [Mapa sajta] |

SK Programi prave
Sva prava zadržana ||| All rights reserved
asistent
X gost :: 25. 12. 2024 u 09:22:18

- Moj profil
- Moj avatar
- Svi moji uneti sadržaji
- Moje slike
- Moji recepti
- Moji recepti sa slikom
- MOJ KUVAR
- MOJ BLOG
- Komentari na moje slike/recepte
- Komentari na moje lekcije
- SVI KOMENTARI
- GastroBOOK

- Objavljene slike/recepti od moje poslednje posete
- Podizanje DODATNIH slika