HOME ||| MAGAZIN ||| aktuelno
2006-04-12
Strasna sedmica
Vrbica - Cveti - Veliki Petak
Poslednja nedelja Hristovog života na zemlji, zove se Strasna sedmica.
To je nedelja najveće slave i poslednjeg, najvećeg stradanja Gospodnjeg.
Njeno obeležavanje počinje praznikom koji se zove
Lazareva subota
U subotu je Hristos došao u Vitaniju, gde je pre četiri dana umro Lazar, brat Marte i Marije, koje su kao i njihov pokojni brat, bile Hristove sledbenice i čvrsto verovale da je on Hristos, sin Božji, koji je došao u svet.Sestre su tugovale i kad su videle Hrista rekle su da njihov brat ne bi umro da je Hristos bio tu, a Isusu Hristu je bilo žao Lazara, zaplakao se i tražio da ga odvedu do njegovog groba. Kad su stigli tamo, Isus je rekao da grob otvore. U to vreme su u Judeji pokojnici sahranjivani u kamenim u pećinama. Marta je kazala da su prošla četiri dana od kada je njen brat umro i da već zaudara, ali je Hristos, ne obazirući se na to, tražio da se grob otvori. Prišli su ljudi i pomakli veliku stenu kojom je ulaz u pećinu bio zatvoren. Hristos je podigao ruke k nebu i usrdno se pomolio Ocu, a onda je pozvao Lazara: "Lazare, izađi napolje." I gle, čudo se dogodilo. Lazar je ustao iz mrtvih i izašao iz pećine omotan pogrebnim platnom, na svetlo dana. Isus je pogledao u nebo i zahvalio se Ocu što mu je uslišio molitvu. To je videlo mnogo ljudi, pa se vest o čudu Hristovom, koji je vaskrsao Lazara, proširila na sve strane.
Na Lazarevu subotu se beru mlade vrbove grane koje se posle večernje službe osveštavaju u crkvi i dele narodu, zato se Lazareva subota zove i Vrbica
U hramovima i crkvama se osveštavaju ozelenele grančice vrbe (otuda i naziv praznika) i dele narodu. Blagoslovene, grančice se nose u domove i stavljaju oko ili pored slavske ikone ili kandila.
U litiji oko hrama, koja se na ovaj dan obavlja, ima najviše dece. Ona su obučena u nova i svečana odela, u rukama drže grančice vrbe, a o vratu nose male zvončiće, kao Hristovi jaganjci koji slede svoga pastira.
Cveti
Slavi se poslednje nedelje pred Uskrs, posle Vrbice.
Dan posle Lazareve subote, u nedelju, Gospod Isus Hristos je pošao sa svojim učenicima u Jerusalim. Približavao se jevrejski praznik Pasha, ali i najtužniji dan ljudskog roda. Kada je Gospod Isus Hristos na magaretu ušao u Jerusalim, dočekan je oduševljenim uzvicima i pesmom naroda: "Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje". Po putu kuda je prolazio, mnogi su bacali svoje haljine ili grančice sa drveća.
Nemerljiva radost dočeka je na Hristovom licu upisivala tugu i žalost, jer je samo On, znao da će se ta radost ubrzo pretvoriti u strašne uzvike: "Raspni Ga, raspni!"
Za nekoliko dana, na Veliki petak, tako se i zbilo.
Sveta Crkva je odredila da se svečani ulazak Hrista u Jerusalim proslavlja u nedelju pred Vaskrsenje Hristovo.
U našem narodu ovaj praznik je nazvan Cveti.
Veliki petak
Na Veliki petak crkva i vernici praznuju spomen na Hristovo stradanje.
Na ovaj dan Isus Hrist osudjen je od ljudi. Oni su ga osudilli kao prestupnika.
Bogocovek, je bez krivice raspet na krstu radi spasenja sveta. Najsmernija zrtva ljubavi, prikovana je rukama I nogama, sa probodenim rebrom I sa trnovim vencem na glavi, u najvecim mukama molio je , ne za sebe vec za gresnike : Oce, oprosti im, ne znaju sta rade
Ispod krsta presveta Bogorodica - Njegova majka I sveti apostol Jovan Bogoslov.
Kada je Sunce zaslo, Isus je povikao, koliko ga grlo nosi : Oce, u ruke tvoje predajem duh svoj
Na Veliki petak najpotresniji dogadja u crkvama je celivanje plastanice koju svestenici polazu na posebno mesto koje predstavlja grob Hrista. U svecanoj tišini hrišćani celivaju na plastnici hristove rane i oni tako grešni klanjaju se Hristovoj žrtvi datoj s ljubavlju.
Tajna Velikog petka je tajna časnog Krsta i žrtve. Izvori: ''Srpske slave'' - B. Grubačić, M. Tomić; Pravoslavna verska čitanka ( izdanje 1996); ''Običaji i verovanja naroda srpskog'' - Vuk St. Karadžić
Priredila Tatjana Stanić
Ovaj tekst pročitan je 4491 puta!
Zasad nema komentara na ovaj tekst!
HOME ||| aktuelno
