POČETNA RECEPTI FOTO album KORAK po KORAK MAGAZIN PRIČAONICA

Vlašac

Allium schoenoprasum L.

Vlašac je bio poznat već u srednjem veku u Americi i Aziji. Danas je rasprostranjen u čitavoj Evropi, istočnoj Aziji I Severnoj Americi. To je dvogodišnja biljka veoma otporna na mraz. Listovi su joj tanki, šuplji, cevasti, a cvetovi svetlo ljubičasti.

Sličan je belom i crnom luku, ali je mnogo blaži I finiji, što je tanje isečen, utoliko više dolazi do izražaja njegova aroma.

Vlašac sadrži slične sastojke kao i njegovi srodnici, beli luk i crni luk. Sadrži između ostalog dipropil-disulfid, metil-pentildisulfid, pentantiol, pentil-hidrodisulfid i cis/trans-3,5-dietil-1, 2, 4-tritiolan. Osim toga vlašac sadrži značajne količine vitamina A i C, B1, B2 I PP. Pored ovog u njegov sastav ulazi I šećer, protein, kalcijum, fosfor gvoždje. Ukus na luk posledica je postojanja organski vezanog sumpora.

S obzirom da poseduje prijatan i osvežavajući ukus odličan je začin u dijetalnoj kuhinji. Jača želudac I otvara apetit.

U kulinarstvu

Dugi cevasti listovi se upotrebljavaju sitno iseckani ili isečeni.Može se koristiti svuda gde I crni luk.Nežan ukus vlašca čini da je u Srednjoj i Severnoj Evropi izvanredno popularan začin . Sitno iseckani sveži vlašac se rado posipa kod služenja mesnih supa i jela od povrća, a veliki broj sosova, posebno onih spravljenih na bazi jaja ili jogurt a, znatno dobijaju na ukusu obilnim dodavanjem iseckanog vlašca. Jela koja sadrže vlašac više ne bi trebalo kuvati, peći ili dinstati, iz razloga što se pri tome nežna aroma ovog začin a gubi.Vlašac je takođe veoma pogodan za poboljšanje ukusa sira, pre svega svežeg sira i drugih mlečnih proizvoda. Za decu je preporučljiv hleb sa puterom posut vlašcem