POČETNA RECEPTI FOTO album KORAK po KORAK MAGAZIN PRIČAONICA

Rodjenje Hristovo i Bozicni praznici

Hriscanska era i pocetak brojanja godina zapocinju velikim , a mozda i najznacajnim dogadjajem od nastanka sveta –rodjenje Isusa Hrista. Da bi se ocuvalo secanje na taj daleki dan uspostavljen je verski praznik – Bozic. Tako je i Sveti Jovan Zlatousti govorio da je Bozic osnovni izvor svih ostalih hriscanskih praznika – jer da nije bilo rodjenja ne bi bilo ni krstenja, ni vaskrsenja.

No, vratimo se malo unazad; u godinu pre rodjenja, u gradu Nazaretu zivela je Presveta Deva Marija sa svojim srodnikom Josifom iz Davidovog doma, kao devica. Na dan 7 aprila (Blagovesti) od arhangela Gavrila dobila je radosnu vest :”Raduje se blagovetna…evo zaceces i rodices sina i nadeni mu ime Isus”(Lk 1, 18, 31).

Skoro devet meseci od tog dogadjaja od rimskog imperatora – kesara Avgusta ,koji je vladao Izraelom stigla je naredba da svi punoletni gradjani odu do svog mesta rodjenja radi popisa. Tako i Marija sa Josifom krenu ka obliznjem Vitlejemu. No grad je bio prepun, a siromasni supruznici nisu mogli naci sebi mesta za konak i njih dvoje nadjose sebi prenociste u jednoj pecini u blizini grada, u kojoj su se pastiri sklanjali za vreme nepogoda. Te noci, izmedju subote i nedelje,u tisini, bez bola, Marija je rodila Sina. Cudesna veza izmedju Svetog duha i volje Svete Deve Marije proizvela je zacece i rodjenje Isusa Hrista. Povila ga je i stavila u jasle na slamu. Cudo se dogodilo – Bogomajka se prva poklonila Caru nad carevima, zatim stari Josif, a andjeli su radosnu vest preneli i pastirima koji dodjose da se poklone vitlajemskom Bogodetetu, a zatim krenuse da pronesu radosnu vest i slave i hvale Boga


Te noci iznad Izraela pojavila se na nebu velika i sjajna zvezda. Bila je neobicna i po tom sto se nije kretala kao i sve ostale od istoka ka zapadu, vec od severa prema jugu, i kretala se veoma nisko .Tada je postojalo verovanje da svaki covek ima svoju zvezdu i da od njene velicine i njenog sjaja zavisi i ugled coveka na zemlji. Ugledali su je i stari mudraci iz Persije i pomislise da se najverovatnije rodio neki izuzetan covek, najverovatnije car i pozurise da ga pronadju i poklone mu se.
Rodjenje Hristovo je ispunjenje covekovih zelja i htenja za smislom i dobrom, a istovremeno ono oznacava i pocetak nove religijske epohe. Tako i u istoriji postoji podela na vreme pre i posle rodjenja Gospoda Isusa Hrista. Istovremeno ono je i ostvarenje prorocanstva starozavetnih proroka da ce se 753 godine posle osnivanja Rima, Spasitelj javiti, „posla Bog svog sina jednorodnog, koji se rodio od žene“, devet meseci posle Blagovesti.

Svi pravoslavni Srbi, pored Rusa, 7. Januara slave najradosniji hriscanski praznik – Rozdestvo Gospoda Isusa Hrista- Bozic. Hristovom rodjenju raduju se svi, ali praznovanje Bozicnih praznika pocinje 3 nedelje pre samog Bozica kada se slave Detinjci i zavrsavaju se 20. januara slavom Svetog Jovana.

Detinjci su praznik koji pada 3 nedelje pred Bozic, kada odrasli ukucani vezuju kajsem ili kanapom deci noge za stolicu. Deca moraju roditeljima darivati neki poklon da bi se otkupila i roditelji ih tada odvezuju. Inace smisao ovog obicaja je zblizavanje i povezivanje dece sa porodicom i kao i ocevi i materice potice iz prehriscanskog vremena.

Materice padaju nedelju dana posle Detinjaca. U rano jutro deca se bude rano i majci vezuju nogu, koja bi trebalo da se pravi iznenadjena. Cestitaju joj praznik, a majka isto kao i deca za Detinjce otkupljuje se poklonom. Ponegde deca, posle ovog cina odlaze i u komsiluk i vezuju nogu i svim drugim udatim zenama koje ih daruju orasima, bademima…
Iako su Detinjci, Ocevi i materice isti praznici, Materice su ipak najsvecanije.

Ocevi I na kraju nedelju dana pre Bozica , slavimo Oceve, kada deca vezuju oca koji tada daruje decu.

Sva tri praznika, Detinjci, Materice i Ocevi su porodicni praznici, znacajni su jer na neki svoj simbolican nacin vezuju i ucvrscuju porodicu Porodica bi trebala biti puna razumevanja i ljubavi i na taj dan trpeza ukucana je svecana, prave se bolji i kvalitetniji obroci.U poslednjih par godina pravoslavna crkva posvecu im punu paznju narocito Matericama, kada se organizuju proslave u hramovima, obilaze bolnice i porodilista.

Sv. Ignjatije Bogonosac (kokosiji Bozic) 5 dana pred bozic 2. januara, tog jutra domacin se budi rano izlazi na dvoriste i skuplja svoju zivinu pa je hrani kuvanim zitom. Gost koji prvi dodje u kucu proglasava se kokosijim polazajnikom i postavlja se sedne na neko meko jastuce, kako bi i koke tokom godine sedele mirno u svojim gnezdima, nosile jaja i legle pilice. Zatim dobija jednu tikvu, odabranu za tu priliku, koju treba nasred dvorista da razbije, da se seme tikve rasprsi po celom dvoristu, da bi se pilici sto vise mnozili.Polozajnik se tada cascava ruckom i picem, obicno se tada sprema vruca rakija.U tekucoj godini, ako su kokoske zdrave, nose jaja i legu pilice, obicno se i sledece godine isti covek poziva da bude kokosiji polazajnik.U nekim nasim krajevima obicaj je da ukucani ujutru pod krov kuce zabadaju grancice koje stoje ili do Bozica ili do vremena kada se izlegu prvi pilici. Ponegde, pak ujutru rano u kucu unose po jedno malo drvce koje bacaju na ognjiste, da bi zivina bila zdrava. Verovanje je da ako na kokosiji Bozic pada kisa ili sneg godina ce biti rodna, a ako je dan bez padavina bice nerodna.

Tucin dan Dva dana pred Bozic, 5. januara je Tucin dana. Na taja dan prase koje je predvidjeno za bozicnu pecenicu se “tuce” ,kolje. ”Tukli” su ga u glavu ili sekirom ili vecim komadom soli.Iz tog razloga i ovaj dan je dobio svoje ime Tucin dan.Osamuceno prase tada bi se klalo, a prva krv koja potece se skupljala, mesala sa mekinjama i time se hranila ostala stoka u domacinstvu jer se verovalo da je to stiti od bolesti. U nekim kucama osim praseta kolje se i kokos ili petao,i to na kucnom pragu, a njegovo perje i creva zakopavali bi se u najblizi mravinjak da bi zivine bilo kao mrava. Svi ovi rituali, klanja stoke i skupljanja krvi poticu jos iz starih paganskih vremena, kada su Srbi kao mnogobosci ,prinosili zrtve radi napretka, kuce, stoke itd. Mnogi ovi obicaji danas polako padaju u zaborav, odrzavaju se pojedini i to samo u nekim ruralnim delovima nase zemlje. Veoma je vazno, da se na Tucin dan ne tuku deca, narocito da ih ne tuku ocevi. Smatralo se da ako deca dobiju batine bice preko cele godine nevaljala i neposlusna. A i deca su se trudila da slusaju i lepo se ponasaju. Desili se da ih neko udari, odmah bi trebalo da kaze:" Dziri miri da nas ima dvadeset i cetiri"

Nekrsteni dani ( beli dani) dani izmedju Bozica i Krstovdana, t.j. dani dok je Isus bio nekrsten u narodu su poznati i kao nekrsteni ili beli dani.Verovalo se da tih dana neciste sile, djavoli, karakondzule, vestice… imaju posebnu moc. U tim danima narod se pazio da nestrada od necastivih, da ih ne naljute, da ih ovi ne bi povredili. Tokom svih tih dana se ne posti vec se mrsi i iz tog razloga dobili su i naziv beli dani. Ako se dete rodi pre Bozica, krsti se ili na Bozic, a u retkim prilikama i do treceg dana Bozica. A do Bogojavljanja cin krstenja se ne obavlja jer i sam Hrist u tim danima bio je nekrsten. Obicaji su nalagali da se tih dana ne peva, ne tuku deca, ne place se, nocu se ne izlazi, a zene su svoje poslove obavljale samo preko dana, a cim mrak padne sve se ostavljalo i odlazilo vrlo rano na pocinak. Isto tako u nekrstenim danima pasulj se nije jeo.

Mali Bozic – Nova godina( Sv. Vasilije) 13. januar . Nova godina u narodu poznatija kao Srpska Nova godina, docekuje se u krugu porodice i prijatelja. Za docek se pripreme mnogobrojna hladna predjela, da sve bude spremno za docek Novog leta. U ponoc svi sedaju za trpezu i tada pocinje novi zivot u izobilju. Tradicionalna poslastica su krofne spremane neposredno pred sluzenje, a u jednu od njih stavlja se novcic, a onaj ko ga nadje bice sretan u Novoj godini. Za Mali Bozic postoje mnogi obicaj koji se razlikuju od kraja do kraja. Negde se seku dva badnjaka i jedan se unosi za Bozic, drugi za Novu godinu. Ujutru 13-og mesi se Vasilica( po Sv. Vasiliju) koja se razlikuje od kraja do kraja. Za rucak se pece plecka i glava ostavljena od Bozicne pecenice. U mnogim selima postojali su i ljudi koji su buducnost predvidjali upravo iz te plecke.(tj. kosti) Po tradiciji pije se kuvano vino i rakija. Veruje se da ako na dan Nove godine pada sneg godina ce biti rodna, narocito u polju. U novije vreme, proslava Nove(Srpske) godine organizuje se po restoranima i trgovima mnogih gradova.

Krstovdan 18. Januar. “ Ko se krstom krsti taj krstovdan posti”
Na ovaj dan Sv. Jovan Krstitelj krstio je malog Isusa u reci Jordan.Tog dana obavezno se posti, odrasli vrlo malo jedu, a ponegde se jede, postan pasulj sacuvan od Badnje vecere. Smatra se da tada duvaju vetrovi koji se ukrstaju i koji nadvlada , taj ce tokom godine najvise duvati. Na Krstovdan svestenik obilazi svoje parohijane i sveti vodicu. Pozdravlja se sa “ Hristos se krsti” a otpozdravlja sa “ Voistinu se krsti”. U crkvama se krst stavlja u vodu, i ako se preko noci zaledi veruje se da ce godina biti rodna.

Bogojavljenje 19 januar. Crkva ga praznuje kao dan vodo svecenja i u hramovima se posebnim obredima sveti vodica. Po narodnom verovanju ta sveta vodica ima cudotvorna dejstva, lekovita je i svi vernici je nose kuci, cuvaju i koriste kao lek po potrebi. Tog dana u mnogim krajevima obicaj je da se casni krst baca u reku, mladici skacu u hladnu vodu i onaj koji ga prvi uhvati dobija nagradu od crkve. Poslednji godina ovaj obicaj je obnovljen i u Beogradu. Verovanje kaze da se te noci , tacno u ponoc, nebo otvara, Bog se javlja ljudima i onima koji ga spaze ispunjava zelje. Za vreme dok se ponoc ceka, prica se i pije vruca rakija. Pozdravlja se sa “ Hristos se javi” a otpozdravlja sa “ Vaistinu se javi” veruje se da ako na Bogojavljenje duva vetar sa severa, godina ce biti zdrava, a ako duva sa juga bice rodna ali i puna bolesti. Ako pada sneg godina ce biti rodna , a ako je nebo vedro na leto ce vladati susa. Ako pada kisa, na prolece se mogu ocekivati poplave.


Sv. Jovan Krstitelj 20 Januar. Sv. Jovan je jedna od najvecih slava u nasem narodu. U staro vreme prezali su se konji i islo se na saonicama od kuce do kuce slavljenika, koji su ih cascavali kuvanim vinom ili rakijom. Sa ovim praznikom zavrsavaju se Bozicni praznici.