POČETNA RECEPTI FOTO album KORAK po KORAK MAGAZIN PRIČAONICA

Kako je nastao nož

Među najstarijim pronalascima, koji postoje praktično od kada i čovek, nalazi se nož. U praistoriji su za sečenje korišćeni oštri delovi kamena ili životinjske kosti, a zatim su ljudi naučili da oblikuju ove predmete, da ih oštre i stvaraju od njih opasne alatke. Kasnije, otkrićem bronze i gvožđa, nož je promenio izgled, postao oštriji, duži i tanji. Koristio se za lov, ali i sečenje hrane, ili raznih materijala. Takođe, nositi velik i bogato ukrašen nož predstavljalo je stolećima statusni i simbol moći. Ovaj izum vekovima je bio glavno oružje tokom ratovanja i borbi i zbog toga su mnogobrojni pronalazači radili na njegovom usavršavanju.

Od kada su ljudi počeli da iznose hranu na trpezu nož je bio neizostavni i često jedini deo pribora za jelo. Doduše, najčešće je korišćen za sečenje mesa, dok se ostala hrana uglavnom jela – rukama. Koristili su ga drevni Egipćani, kao i stari Rimljani i Grci, a upotrebljavan je i na trpezama u drevnoj Kini.

U srednjem veku na dvorovima nož je upotrebljavan za sečenje velikih komada hrane, ali njime se nije seklo, na primer, meso u tanjiru. Baš zbog toga, gotovo je bilo nemoguće da neko dođe na gozbu, a da sa sobom ne ponese nož zataknut za pojas. Njime bi kasnije, uz bogatu trpezu, sekao hranu kojom se poslužio. Ipak, ratoborni gosti često su znali da se posle dobrog jela i pića na ovakvim gozbama obračunavaju noževima, zbog čega je ovaj pronalazak bio izuzetno opasan. Takođe, česte su bile tuče na otvorenom prostoru na kojem su žrtve obično bile izbodene noževima. Zbog svega toga, pošto se u 17. i 18. veku viljuška „odomaćila” kao pribor za jelo, francuski kralj Luj četrnaesti je dekretom zabranio nošenje noževa na ulici, kao i njihovo korišćenje na dvorovima i u bogataškim kućama prilikom organizovanja ručkova i večera. Ipak, ni ovaj dekret nije mnogo pomogao da se smanji broj žrtava koje su izbodene noževima.

U vekovima koji su usledili na Starom kontinentu, ali i u Americi, obrok, a naročito ručak i večera, nije mogao da se zamisli bez kompletnog pribora za jelo – kašike, viljuške i noža. Umesto metalnih drški, nož je postepeno dobijao drvenu, a kasnije i plastičnu dršku, menjana mu je veličina, dok je izgled uglavnom bio isti kao i ranije. Danas postoje najrazličitiji noževi, sa posebno oštrim sečivom i za razne vrste jela, a ovaj pronalazak i dalje je veoma popularan u svim delovima naše planete.