Proizvodi s oznakom ''s manje masnoće'' nisu uvek zdravi

Anna Denny, stručnjak za nutricionizam iz Britanske Nutricionističke Fondacije potvrđuje da nije nužno da ovi proizvodi budu zdravi. Prema utvrđenim pravilima EU Nutrition and Health organizacije, proizvodi s smanjenim udelom masnoće moraju imati manje od tri grama masti na 100 grama proizvoda.

No, za smanjenje masti nema pravila. Problem postoji i kod namirnica koje prirodno sadrže veliki procenat masti, kao što je npr. sir pa i ako na njemu nađemo oznaku "s manje kalorija", to ne mora da znači da sir i dalje nema visoki procenat masnoće.

Kako navodi Food Standards Agency, proizvodi s "malo masnoće" nemaju nužno manje kalorija jer mast je nadoknađena drugim sastojcima koji mogu imati i isto ili čak više kalorija.

Sveže voće i povrće nije uvek zdravije od smrznutog

što duže voće i povrće stoji na policama, više vitamina, a posebno vitamin C, se nepovratno gubi. S druge strane, ono voće i povrće koje obično kupujemo smrznuto, zadržava svoju vitaminsku vrednost jer je zamrznuto brzo nakon branja, ističe Anna Denny za Daily Mail.

Suvo voće nema malo kalorija

Suvo voće je ustvari sveže voće u kojem se procesom sušenja izgubila voda.Tako u suvom voću nalazimo čiste voćne šećere koji itekako mogu povećati kalorijsku vrednost voća. Tako naprimer jedna sveža breskva ima 12 dok suva sadrži 15 kalorija.

Suvo voće je dosta slađe a i praktičnije za grickanje, pa tako postoji i rizik od unosa prekomernih kalorija. Mada je dobar izvor vlakana, suvo voće u procesu sušenja izgubi većinu vitamina.

Organska hrana nije bolja od neorganske

Još uvek nemamo čvrst dokaz da je organska hrana bolja od neorganske, kaže Anna Denny. Ishrana organskom hranom više je stvar izbora nego zdravlja, mada neke studije pokazuju da je naprimer u organskom mleku postotak omega 3 masnih kiselina veći nego u neorganskom.

Nije uvek bolje pojesti pločicu s žitaricama nego čokoladnu pločicu

Pločice od žitarica sadrže zdrave namirnice kao što je zob, ali i dalje mogu sadržati mnogo kalorija jer u njima često nađemo i suvo voće, lešnike i komadiće čokolade. Pločica od 25 g može imati 130 kalorija i čak 7 g masti.
S druge strane, čokolada nije tako strašna vest. Prema nutricionistkinji Lisi Miles, čokolada sadrži flavonoide koji dokazano pomažu kod kardiovaskularnih bolesti. Zatim, polifenoli koje nalazimo u tamnoj čokoladi utiču na smanjenje viskog krvnog pritiska, a kakao ima učinak aspirina, tako da vas par komadića čokolade dnevno može zaštititi od srčanog udara.

Nisu svi probiotski proizvodi isti

Uzevši u obzir da probiotici ne spadaju u hranu, dužnost proizvođača je da garantuje potrošaču da je proizvod proveren i dobar za zdravlje.

Probiotici su "prijateljske bakterije" koji žive u crevima i pomažu kod održavanja zdravlja, sistema za varenje  i imunološkog sistema čoveka. Njihova koncentracija može biti narušena stresom, rigoroznim dijetama, pa ih je potrebno nadoknaditi  jogurtom koji sadrži probiotske kulture.

Uvek izaberite proverenu i izreklamiranu marku probiotskog jogurta i pazite da sadrži bakterije čije ime počinje s lactobacillus ili bifidobacterium jer su to probiotici otporni na želudačnu kiselinu.Važan je i broj probiotika u jogurtu da bi se postigao pravi efekt.